ALWAYS CREATE MAGIC TO LEAVE YOUR LEGACY

U vreme kad sam zavšavala Elektronski fakultet u Nišu, još je bila aktuelna fora:
"Kako prepoznati žensko na Elektronskom?"
"Ima roze digitron."
Danas je, čini mi se, Elfak nekako postao više uniseks, kao Reebok Classic Lether Legacy.

Zaista, bila sam jedina devojka na smeru za multimedije. Na taj korak veliki uticaj imala je moja ljubav prema umetnosti, te sam se ponajviše bavila fotografijom i videom.

Modele za moje ispitne vežbe nije bilo teško naći, s obzirom na to da sam od samog početka svog studiranja članica Akademskog pozorišta SKC-a u Nišu i da sam tu stekla mnogo drugova i drugarica koji su se kasnije našli ispred mog objektiva. Postala mi je interesantna i manipulacija slikama, pa sam odradila neke od plakata za pozorišne predstave.

Predstave "Zero", "Čudo u Šarganu", "Ženski orkestar", "Zeus Ex", "Kabare, kabare" - sve su one obeležile godine mog studiranja i donele mi mnogo radosti, kako na sceni, tako i van nje. Često sam jurila da posle predavanja stignem na probe, ponekad dolazila na predstave direktno s ispita, ali kada vas srce vodi, noge same nose.

I koliko god da su svi ti koraci na našem itisonu koji život znači divni, nekako verujem da je san svakog Nišlije ili Nišlijke iz glumačkih voda da sebe vide na velikom platnu na Filmskim susretima. Moj profesor kamere i montaže je to znao. Nakon jedne predstave koju je odgledao kod nas u pozorištu, ponudio mi je ulogu u dokumentarnom filmu "Hipi dolina". Iskoračiti prvi put pred publiku i pokloniti se na sceni letnje pozornice - to je jedan od najnezaboravnijih trenutaka u mom životu.

Jednostavno - lepo mi je s obe strane kamere! Kada sam videla poziv za učešće u konkursu na Instagramu, pomislila sam na ljude sa kojima trenutno radim na predstavi "Patuljci i vile - LETO", u Niškom kulturnom centru, pre svega zato što sam sa njima već sarađivala i zato što mi prija ta količina kreativne energije kojom se oni posvećuju sceni. Predstavu radimo po knjizi "Leto" iz tetralogije "Patuljci i vile" niškog pisca Miloša Petkovića. Ova tetralogija ušla je u lektiru. Već smo realizovali "Proleće", koje je naišlo na sjajan prijem kod dece, ne samo u Nišu, već i širom Srbije. Pored Miloša, tu su još i Stefan Spira Nikolić i Petra Nešić, kolege iz glumačke ekipe.

Ovo je drugi put da radim na predstavi za decu. Pre toga sam imala iskustvo radeći predstavu "Kad su deca kući sama" u jednoj drugoj produkciji. Ne smemo da zaboravimo da smo mi pod reflektorima, u ulogama bića iz slovenske mitologije, ali i u ulogama vaspitača. Da smo mi oni koji treba da im usade neke tradicionalne ili, bolje reći, vanvremenske vrednosti. Moto cele trilogije je da "Ne postoji magija moćnija od ljubavi", a da to opet ne bude predstavljeno na dosadan način, jer onda nećemo pridobiti njihovu pažnju. Classic Lether Legacy patike tu su da prate naš ritam i da u njima spojimo neodoljivu inovativnost i proverenu, retro stranu priče.

Svako od nas pojedinačno ostavlja svoj trag u umetnosti - bilo da je pozorište, pisanje, fotografija, video ili npr. 3D umetnost, odnosno dizajn enterijera i eksterijera, kojima sam posvećena u poslednje vreme (moja strast prema arhitekturi datira još iz gimnazijskih dana). Dovoljno je da svakodnevno pravimo male korake koji ne idu ni u naš portfolio, bibliografiju ili CV, već ostaju zabeleženi u srcima dragih ljudi ili slučajnih prolaznika i čine svet oko naš lepšim. Nije li to srž i umetnosti same?

Nina