.png)
Zdravo Buzz-e,
Želela bih da vam ispričam kratku priču o tome kako sam upoznala Anjina stopala...
Prvi put sam videla ovu devojku u Novom Sadu...Bio je hladan, radni dan i prodavnicu je tog dana obišlo svega desetoro ljudi...na mojoj kutiji se nataložila prašina, jer pobogu ko nosi 42? A onda me je iz dubokog sna probudio entuzijazam prodavca - sa pričom da želi da me proba devojka koja me je primetila na nekom blogu (em je nogata em prati nekakve blogove).
Ok, hajde...možda ima nade da konačno izađem iz magacina.
.jpg)
Iako je delovalo kao ljubav na prvi pogled, vraćena sam u svoju kutiju. Izgleda mi nije bilo suđeno da odem odande.
Nakon prvog i neuspelog pokušaja da napustim hladan magacin, transportovana sam na novu lokaciju pod izgovorom da je veća verovatnoća da u Beogradu neko nosi moj broj - poslata sam u Ušće shopping centar...Jednog nedeljnog popodneva, začuo se poznati glas - glas ženske osobe koja je prepričavala kako udobniju patiku nije probala. Zamolila je da me proba. Hoću li ovoga puta imati sreće da izađem iz ove gungule?
Provirila sam iz kutije i imala šta da vidim - to je ista ona devojka koju sam upoznala u Novom Sadu!
Moram priznati da sam se i ja obradovala...ne samo što je zima pravo vreme za mene, već mi se činilo da ćemo se super slagati moja potencijalna vlasnica i ja. Pored toga, postojala je šansa da ću konačno upoznati svet izvan kutije.
Nakon što me je opet probala, to je bilo to - odlučila je da me kupi! Dok me je nosila ka kasi, društvo sa polica mi je pomalo zavidelo.
Bila sam ponosna, jer konačno ću imati šansu da ispunim svoju misiju - da zaštitim svog vlasnika od hladnoće i snega!
Vidimo se na ulicama!
Pozdrav,
Anja Marković
