Neverovatnih TOP 5

Čitav sam se nešto raspilavio i pogubio poslednjih dana. Sanjam ružno, misli su mi istumbane, ljudi prozirni, sve nešto lebduckam iznad zemlje kao hoverkraft, a nisam čak ni upao u hipi šemu kao većina bekpekera pa da lebduckanje dobije na značaju. Meni nekako odjednom ništa nema preterano smisla. Crne rupe u glavi, čoveče... Na vrh jezika mi stalno isplivavaju replike pokojnog Dragana Maksimovića sa onim Psiho karakterom iz Crnog Bombardera: "Znaš... crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonačnosti. Ali u negativnom smislu. Tako da u njima nema ničega. Nema prostora. Vremena. Nema drugih ljudi. Nema čak ni tebe. Crne rupe su ti pravi psiho buvljak. Možeš da se zezaš sa čudima kako hoćeš. Da lebdiš iznad zemlje, ili na druge svetove. Da slušaš rock ´n´ roll. Dozivaš kišu, da praviš munje. Možeš da privučeš veliku lovu, Ili neku strašnu ribu. (Baš su lepe crne rupe.) Da... Samo je bezveze kada se probudiš."

Prešaltati se u realnost, otvoriti oči i prihvatiti činjenicu da se moje dvomesečne putešestvije bliže kraju, palo mi je teže nego što sam mislio. Kako objasniti sebi da i u Beogradu razlog za ispunjen dan može biti vedro nebo, ili cerekanje klinaca po kraju, kad znam da su tamo obaveze i problemi? A i klinci su na telefonima.

Primetio sam da onim bulevarskim medijima idu dobro od ruke "top liste" posebno kada ih stave u naslov: "Pogledajte TOP 5 najluksuznijih jahti", ili "TOP 3 srpske snajke", pa ću da maznem foru i pokušam da načinim svoj blog za nijansu čitanijim. Mada sam, ne zamerite, imao potrebu da svojim depra uvodom rasteram bar onih par najzagriženijih obožavalaca žute štampe. Ako bih nakon pređenih 10 000km za 60 dana u 4 daleke zemlje morao izdvojiti neke najbolje destinacije, evo, spakovaću ih u top 5!

Angor - grad hramova, mesto gde je sniman Tomb Raider, segmenti Indijane Džonsa, a siguran sam (neproverena informacija) da je neki od hramova poslužio i kao inspiracija velikom Woolie Reithermanu za grad majmuna u Mogliju. Nalazi se u Kambodži, nadomak turističkog grada Siem Reapa i predstavlja kompleks od nekoliko stotina hramova, na čelu sa Angor Wat-om, najvećom pojedinačnom religijskom građevinom na svetu. Neopisivo impozantno zdanje. Kažu da se nekada Angor prostirao na površini današnjeg Pariza! Ludilo a?! Ukoliko se potrudite, ustanete malo pre Sunca i umesto tuk tuka (popularno lokalno prevozno sredstvo) zajašete bajs i odete put Angora možete osetiti jedinstven osećaj samoće u nekom od hramova. Zajedno sa prvim majmunima koje sam video u divljini, off road vožnjom bajsa kroz džunglu i izlaskom Sunca sa vrha Bayon hrama, ne mogu da ne kažem da su duhovi prošlosti odradili svoje i učinili da Angor svrstam u svojih top 5.

Nakon poodmaklih 30ak dana puta, potpuno spontano našli smo se u gradiću po imenu Dalat na jugoistoku Vijetnama. "Grad večnog proleća" nalazi se na 1500m nadmorske visine i sa svojom klimom i vrtovima na svakom koraku opravdano nosi svoj drugi naziv. Kao jedan od najočuvanijih gradova u svetu nekadašnje francuske kolonije Dalat međutim ima još jedan nadimak: Le petit Paris. Sa svojom tipično francuskom arhitekturom, mesto je gde pojedine žene još uvek furaju one kišobrančiće i damske rukavice do lakta, bageti i kroasani se prodaju na svakom ćošku, a Vijetnam kao drugi proizvođač kafe u svetu Dalat čuva kao najprepoznatljivije mesto po svojoj najprestižnijoj kafi. Kada na to dodam sjajnu plesnu ekipu koju sam upoznao, zatim nekoliko vodopada i prelepe planinske pejzaže koji krase region, nema greške u odabranoj destinaciji. U Dalatu se nalazi i "Crazy house". Građevina izgleda kao da su se Gaudi, Dizni i Dali zadesili u Vijetnamu, napili pirinčanog vina i odlučili da sklepaju nešto onako, drugarski. Ipak, u nekim skrivenim odajama maštovita arhitetkinja Dang Viet Nga još uvek živi u svojoj kući iz bajke. Budući da je kuća dizajnirana kao neki lavirint, a ja, takav kakav jesam, dizajniran da uvek kopam tamo gde mi nije mesto, uspeo sam da se izgubim i naletim na gospođu Nga. Iako nikada nisam bio sujeveran, taj susret, zajedno sa mračnom atmosferom i ambijentom pored klavira u kojoj sam je zatekao kako premešta neke sveće, me je naterao da se u par sekundi zapitam i presaberem da li sam upravo video duha?!

Vijetnam je ogroman, prostire se na nekoliko hiljada kilometara po svojoj dužini, pa nije čudno što se još jedna destinacija iz iste zemlje našla u mojoj selekciji. Halong Bay je na krajnjem severu vijetnamske obale. Teško je dodati bilo šta više od onoga što Google ima da ponudi za mesto koje je svrstano u top 7 prirodnih svetskih čuda! Prespavao sam na Monkey Islandu - mestu za odmor u samom zalivu, kroz džunglu ne tako prijateljskih makakija uspenjao se na najvišu tačku ostrva gde pogled puca na Južno kinesko more. Ronio sam među koralima, vozio se jedrenjakom i veslao u kajaku i na trenutak se osetio bar kao neki od članova ozloglašene posade, ako ne i kao Jack Sparrow lično. Ako uzmete u obzir da su se Pirates of the Carribian većinom snimali upravo u zalivu Halong onda razumete moj subjektivni dojam.

Luang Prabang je čuveni grad u Laosu. Pa…čuven makar među bekpekerima. Ušuškan između planina i reka, kakav je i ceo Laos - jedna velika planina ispresecana rekama, nije teško zamisliti da je takav reljef zaslužan za hiljade vodopada koji krase Laos. Nisam neki stručnjak za vodopade, ali znam da prepoznam najlepši kada ga vidim. Da, Kwang Si vodopad je najlepši koji sam video u svom životu. Tirkizno plava voda, koja u nekim momentima zbog krečnjaka kroz koji prolazi izgleda kao mleko, još je lepša kada u njoj zaplivaš. Centar za spašavanje medveda i farma leptira koji se nalaze u džungli pored vodopada je samo upotpunio naš jednodnevni izlet tog dana i doprineo Luang Prabangu da dospe na moju listu.

Nakon Kambodže, Vijetnama i Laosa, ispunjen krug se lagano bližio, a mi smo opet bili na Tajlandu.

Chiang Mai je mirno mesto na severu pomenute zemlje. Izuzev što je prijatniji kao drastično mirniji i proređeniji stanovništvom u poređenju sa Bangkokom, grad kao grad nije ništa spektakularno da bih ga svrstao u top 5 destinacija koje sam posetio. Međutim, Chiang Mai ima nešto drugo da ponudi. Kao grad savršeno pozicioniran sa klimom, reljefom i vegetacijom, poznat je kao najpopularnija polazna tačka za trekove, pešačenja i druženja sa slonovima. Naravno, kao i svaka turistička atrakcija i ovde su mnogi lokalni preduzimači uspeli da zloupotrebe ponudu i okrenu je u svoju korist, pa sada postoji preko 20 „divljih“ rezervata, gde turisti mogu da jašu slonove, gledaju ih kako izvode trikove i slične stvari koje baš i ne priliče jednom rezervatu. Čvrsto sam odlučio da izgubim i čitav jedan dan ukoliko je potrebno kako bih istražio i izabrao centar gde slonove tretiraju kao divlje životinje, brinu o reprodukciji i spašavanju istih iz lanaca industrije zabave.

„Elephant rescue centar“ je uslišio moje potrebe. Pešačenje kroz džunglu, provlačenje kroz paučinu domaćina veličine šake, krstarenje rekom bambusovim splavom, pa rafting niz brzake gumenim čamcem iz kojeg sam ispao i nalupao se od stene, i sve to da bismo na kraju završili kupajući se sa slonovima i hraneći ih, činio je potpun doživljaj.

Čak je i moja kisela energija tih dana na severu Tajlanda isparila onog trenutka kada me je bebi slon dohvatio surlom i pribio uz sebe kao da se grlimo. Nestvarno.

I za kraj, iako mi kolege već odavno tolerišu svestranost pri pisanju i ne preterano komentarisanje svojih odabranih komada garderobe, ipak neću zaboraviti da sam u ovoj ulozi Buzz bloger, a ne blogger Trip Advisor-a. Sećate se onih Converse Chuck Taylor All Star II Boot, starki, koje sam pomenuo u blogu "Put pod noge"?! Izabrao sam ih tada jer su imale waterproof znak na sebi, a i nekako su mi "starke" izgledale kao najbolji i jedini odabir patika koje izgledaju kul i kad su prljave. Uglavnom... Gazio sam džunglama i močvarama Kambodze i Laosa, kisnuo na olujama južnog Vijetnama, hodao iznad 2000m na planinama Sapa regije i potpisujem - patike su NEUNIŠTIVE! Ako želite da gazite po vodi do članaka, da ne osetite hladnoću i ni kap vode, Chuck Taylor II su, garantujem, pravi izbor! Čak mi je i slon sa svoje 4 tone stao na nogu, a ja ništa nisam osetio! Šalim se, ne pokušavajte to kod kuće.